Synosteo®

Jedinstvena kombinacija kalcijuma, vitamina D3 i vitamina K2 u formi šumećeg praška za zdravlje kostiju

SYNOSTEO je jedinstvena kombinacija u formi šumećeg praha koja sadrži:

  • 500mg kalcijum citrata
  • 300mg kalcijum laktata
  • 800 IU Vitamina D3
  • 45μg Vitamina K2-7

Njegova primena kombinuje nekoliko prednosti:

  • SYNOSTEO je jedinstvena kombinacija u formi šumećeg praha
  •  Suplementi za žvakanje ili tečni suplementi se obično lakše apsorbuju zato što su njihove soli već razgrađene pre nego što stignu do stomaka
  •  SYNOSTEO sadrži kalcijum citrat i kalcijum laktat

SYNOSTEO je fiksna kombinacija vitamina D3, kalcijuma i vitamina K – vitamin D3 obezbeđuje bolju apsorpciju kalcijuma, a kombinovana primena pruža bolju komplijansu.

SYNOSTEO ima prijatan ukus pomorandže – mnoge od postojećih formulacija ne poseduju prijatan ukus i ne mogu da se tolerišu od strane pacijenata.

SYNOSTEO sadrži vitamin Κ2-7 – vitamin K2 preventira formiranje arterijske kalcifikacije i poboljšava zdravlje kostiju povećavanjem koštane mase i smanjenjem gubitka kosti (preko karboksilacije osteokalcina).

SYNOSTEO pravljen je bez glutena i laktoze.

Synosteo je jedinstvena kombinacija koja može biti primenjena kao monoterapija u osteopeniji ili osteoporozi ili kao kombinovana terapija u tretmanu osteoporoze sa drugim lekovima.

Većina kalcijumovih suplemenata sadrži kalcijum karbonat. Ova forma kalcijuma nije podložna varenju i mora biti uneta sa hranom.

Kalcijum citrat i laktat se lakše vare i mogu biti uneti nezavisno od obroka.

Za razliku od citrata i laktata kalcijum-karbonat je baza i zahteva kiselu sredinu da bi se razgradio i apsorbovao:

  • zbog toga, preporučljivo je da se uzima odmah nakon obroka ili sa čašom soka od pomorandže
  • zatim, nije preporučljivo da se primenjuje kod pojedinca koje uzimaju lekove koji povećavaju pH u želucu (inhibitori protonske pumpe, H2 antagonisti)

Kalcijum citrat ne zahteva kiselu sredinu da bi se razgradio, samim tim može biti uzet u bilo koje vreme dana čak i na prazan stomak.

Kalcijum citrat je takođe koristan kod ljudi sa ahloridijom, inflamatornim bolestima creva ili kod poremećaja apsorpcije.

Kalcijum citrat ima manje neželjenih dejstava na gastrointestinalni trakt.

Još jedna potencijalna briga za hroničnu primenu kalcijumovih suplemenata je nefrolitijaza:

  • kalcijum citrati preveniraju nastanak novog kamena i smanjuju dalji razvoj kamena kod pacijenata sa rezidualnim kamenjem i veoma su korisne u prevenciji i lečenju kamena koji sadrži kalcijum od odraslih osoba

Kalcijum laktat je so kalcijuma i laktaktne kiseline. Iako ime upućuje na mleko, napravljeno je kontrolisanom fermentacijom glukoze i drugih šećera od strane raznih mikroorganizama, samim tim je takođe pogodan za ljude sa alergijom na mleko ili laktoza intolerantne osobe.

Održavanje zdravlja kostiju

Održavanje zdravlja kostiju je komplikovan proces. Kod odraslih osoba dnevno uklanjanje male količine minerala (proces koji se naziva resorpcija) mora biti balansiran sa jednakim deponovanjem novih minerala da bi koštana masa i snaga ostala očuvana. Kada se ova ravnoteža naruši i usmeri ka preteranoj resorpciji kosti najpre slabe (osteopenija) i vremenom postaju sve više krte i podložne frakturama (osteoporoza).
Ravnoteža između resorpcije i deponovanja je omogućena uz pomoć dva tipa ćelija – osteoklasti (odgovorni za resorpciju mineralnog tkiva) i osteoblasti (odgovorni za sintezu koštanog matriksa i njegovu naknadnu mineralizaciju).

Zbog velikog broja pacijenata širom sveta osteoporoza se smatra ozbiljnim zdravstvenim problemom. Približno 30% svih žena u Evropi i SAD u menopauzi je obolelo od ove bolesti. Bar 40% ovih žena i 15-30% muškaraca će doživeti jedan ili više preloma do kraja svog života. Pokazano je da je inicijalna fraktura veliki rizik za nastanak novih fraktura. Dokazano je povećanje rizika od 86% za novi prelom kod ljudi koji su već pretrpeli frakturu.

Održavanje zdravlja kostiju

Održavanje zdravlja kostiju je komplikovan proces. Kod odraslih osoba dnevno uklanjanje male količine minerala (proces koji se naziva resorpcija) mora biti balansiran sa jednakim deponovanjem novih minerala da bi koštana masa i snaga ostala očuvana. Kada se ova ravnoteža naruši i usmeri ka preteranoj resorpciji kosti najpre slabe (osteopenija) i vremenom postaju sve više krte i podložne frakturama (osteoporoza).
Ravnoteža između resorpcije i deponovanja je omogućena uz pomoć dva tipa ćelija – osteoklasti (odgovorni za resorpciju mineralnog tkiva) i osteoblasti (odgovorni za sintezu koštanog matriksa i njegovu naknadnu mineralizaciju).
Zbog velikog broja pacijenata širom sveta osteoporoza se smatra ozbiljnim zdravstvenim problemom. Približno 30% svih žena u Evropi i SAD u menopauzi je obolelo od ove bolesti. Bar 40% ovih žena i 15-30% muškaraca će doživeti jedan ili više preloma do kraja svog života. Pokazano je da je inicijalna fraktura veliki rizik za nastanak novih fraktura. Dokazano je povećanje rizika od 86% za novi prelom kod ljudi koji su već pretrpeli frakturu.

Osteoporoza – gubitak koštanog tkiva

Gubitak koštanog tkiva je postepen i bezbolan i obično ne postoje simptomi koji bi ukazali da osoba boluje od osteoporoze. Zato se osteoporoza obično navodi kao „tiha“ bolest.
Prvi simptom osteoporoze je obično prelom, najčešće lociran na kičmenom stubu ili u regiji kuka, ali je moguć i na drugim kostima.
Osteoporozom izazvani prelomi mogu dovesti do hroničnog bola, invalidnosti ili psiholoških simptoma, uključujući depresiju.

Kalcijum, vitamin D3 i vitamin K2 su prepoznati kao važni i esencijalni nutrijenti za održavanje zdravlja kostiju i njihovu homeostazu.
Od 35 do 45 godina starosti koštana gustina se stabilno održava pod normalnim okolnostima, sa malim fluktuacijama. Nakon 40-45 godina (u zavisnosti od pojedinca) kod oba pola počinje postepen gubitak koštanog tkiva po godišnjoj stopi od 0.5 do 1.0%.

Kod muškaraca ova godišnja stopa gubitka ostaje stabilna do starosti dok se kod žena ova stopa povećava 2-5% zbog perioda menopauze.

Cilj terapije osteoporoze je da se održi koštana gustina iznad praga spontanog preloma kostiju.

Kalcijum
Kalcijum je esencijalan mikroelement za ljudsko telo.
Više od 99% je sadržano u kostima i zubima kao osnovni gradivni elemenat, a oko 1% se nalazi u ekstracelularnom prostoru.
Kalcijum u kostima se ponaša i kao rezerva za održavanje nivoa kalcijuma u krvi koji je neophodan za normalno funkcionisanje nerava i mišića.

Apsorpcija u crevima je jedini način prirodnog unosa kalcijuma, a vitamin D3 je jedini hormon koji kontroliše ovaj proces.

Apsorpcija kalcijuma

Apsorpcija kalcijuma se smanjuje sa starošću (kod dece iznosi oko 70%, a kod odraslih oko 30%), posebno kod žena sa osteoporozom.

Ako su potrebe za kalcijumom povećane, on može biti preuzet iz kostiju da bi se održale normalne vrednosti.

Ipak, dopunjavanje „pozajmljenog“ kalcijuma ne dovodi uvek do kvaliteta koštanog tkiva. Naime, ako nedostatak kalcijuma traje duže, homeostaza je narušena i u kostima se stimulišu osteoliza koja prevazilazi formiranje kosti i dovodi do postepenog pada u koštanoj gustini rezultarajući osteoporozom.

U perimenopauzi i u ranim godinama nakon menopauze, gubitak estrogena ima razarajuće efekte na kosti, a poremećaji nivoa kalcijuma su od velikog značaja za nastanak postmenopauzalne osteoporoze.

Nedostatak estrogena takođe dovodi do smanjenja u produkciji i aktivnosti vitamina D u crevima. Ovo stanje dovodi do smanjene apsoprcije kalcijuma u crevima i do hipokalcemije.

Dakle, primena vitamina D3 i kalcijuma je korisna u periodu postmenopauze.

Nakon 40-te godine, postepen pad u koštanoj gustini se primećuje u oba pola iz nekoliko razloga:

  • faza osteolize je normalna, dok faza formiranja kosti blago zaostaje, rezultujući sporim ali kontinuiranim sniženjem u koštanoj gustini što nakon nekoliko godina, dovodi do osteoporoze
  • starenje intestinalnih epitelnih ćelija rezultuje smanjenjem apsorpcije kalcijuma
  • kod starijih, bubrezi ne funkcionišu pravilno, pa reapsorpcija kalcijuma iz urina nije pravilna i dodatno postoji pad u produkciji vitamina D rezultujući u smanjenoj apsorpciji kalcijuma

Grupe sa povećanim rizikom za neadekvatnu homeostazu kalcijuma:

  • žene sa amenorojem ili menopauzom
  • osobe sa alergične na mleko ili laktozu
  • starije osobe zbog posebnih navika u ishrani
  • dijete za mršavljenje ili tretman za hroničnu opstipaciju sadrže velike količine vlakana koji mogu praviti komplekse sa kalcijumom u crevima i tako sprečiti njegovu apsorpciju
  • prolongirana i hronična vegetarijanska ishrana, konzumiranje čokolade (sadrži oksalate), gaziranih sokova, rezultuju smanjenom apsorpcijom kalcijuma iz hrane
  • osobe koje konzumiraju povećane količine proteina i kafe u velikim količinama koji dovode do poliurije sa povećanim izlučivanjem kalcijuma
  • povećane količine soli u ishrani dovode do eliminacije kalcijuma pomoću urina
  • prekomerno konzumiranje alkoholnih pića smanjuje apsorpciju kalcijuma
Vitamin D

Vitamin D je liposolubilni vitamin koji reguliše apsorpciju kalcijuma u crevima i održava adekvatan serumski kalcijum, ali i koncetracije fosfora, kako bi osigurao normalnu mineralizaciju kosti i prevenirao hipokalcemičnu tetaniju.

Vitamin D se smatra steroidnim hormonom koji se stvara u bubrezima i koji ima ulogu u regulaciji ćelijskog rasta, neuromuskularne i mišićne funkcije i smanjenje infalmacije.

Veoma malo hrane u prirodi sadrži vitamin D (riba, riblja ulja, meso, žumanac…).
Vitamin D se takođe stvara endogeno, dejstvom sunčevih UV zraka na kožu i to čak do 50%.

U perimenopauzi i menopauzi usled nedostatka estrogena smanjena je produkcija i aktivnost vitamina D u crevima što dovodi do smanjene apsoprcije kalcijuma u crevima i do hipokalcijemije.

Kod starijih osoba je takođe smanjena produkcija i aktivnost vitamina D zbog starenja intestinalnih ćelija, ćelija kože i bubrega i zbog manjeg izlaganja suncu. Takođe, smanjenje mišićne mase kod starijih uzrokuje dodatno povećanje rizika od fraktura kostiju.

Dakle, egzogena primena vitamina D3 i kalcijuma kod osoba u menopauzi i u poznim godinama je prva linija terapije.

Prema naučnim internacionalnim smernicama kod žena posle menopauze i muškaraca starijih od 50 godina koji imaju povećan rizik za frakture, savetuje se:

  • dnevna doza od 800 IU Vitamina D3 i
  • kalcijuma između 700 i 1200 mg/dnevno
Vitamin K

Vitamin K je liposolubilni vitamin koji može biti u formi K1 (filokinon) i K2 (menakinon).
Vitamin K je esencijalan kofaktor u brojnim biohemijskim procesima:

  • dok je uloga vitamina K1 važna u procesu koagulacije krvi, istraživanja su potvrdila jasnu ulogu vitamina K2 u procesu:
  • depozicije kalcijuma u kostima
  • prevenciji depozicije kalcijuma u arterijama

Tako postaje jasno kako su dve potpuno različite bolesti – osteoporoza i ateroskleroza povezane.

Još jedan bitan podatak je objavljen 2007. godine, kada se došlo do zaključka da je za razliku od vitamina K1, nedostatak vitamina K2 široko rasprostanjen.

Vitamin K2-7 ima dvostruku ulogu u održavanju homeostaze kostiju:

  • stimuliše sintezu osteoblasta i depoziciju kalcijuma u kostima
  • smanjuje resorpciju kosti inhibišući formiranje osteoklasta

Aktivan osteokalcin (OC) je esencijalni protein za formiranje kosti indukovan od strane vitamina K2.

Bez vitamina K2 osteokalcin nije karboksilovan i samim tim je inaktivan, te ne može da se veže za hidroksiapatit u koštanom matriksu.

Nedostatak vitamina K uzrokuje neadekvatan metabolizam kalcijuma i njegovu upotrebu. Ovo se naziva „kalcijumski paradoks“.

Ovaj paradoks sugeriše da neophodan kalcijum nije efektno korišćen za izgradnju kosti i druge zdravstvene funkcije, samim tim povećavajući njegove štetne nivoe u vaskularnom sistemu i na kraju dovodeći do kardiovaskularnih bolesti. Vitamin K2 je neophodan da bi se izbegle komplikacije kalcijumskog paradoksa.

Među raznim formama vitamina K dužina bočnog lanca igra važnu ulogu u bioiskoristljivosti:

  • Menakinoni (Vitamin K2) sa srednjom dužinom bočnog lanca (MK-7) se bolje apsorbuju u odnosu na one sa kratkim (MK-4) ili dužim (MK-8 i MK-9) bočnim lancima
  • Vitamin K2-MK7 zbog dužeg poluživota (72 h) ima stabilnije koncetracije u serumu i tkivima za razliku od ostalih formi vitamina K (1-1,5h)

Preporučena dnevna doza Vitamina K2-MK7 prema kliničkim studijama je 45mcg i ta doza se može postići isključivo suplementacijom.

Poslednja istraživanja su zaključila da je glavna tačka u metabolizmu kalcijuma upravo potreba za dodatnom suplementacijom vitaminom K2-MK7 zajedno sa kalcijumom i vitaminom D3, posebno kod žena u menopauzi i starijih osoba.

Pišite nam

7 + 10 =

Mosorska 9, 11000 Beograd, Srbija

Vemax011 Pharma doo predstavništvo Severna Makedonija - Dane Krapčev 13, Skoplje

Vemax011 Pharma doo predstavništvo Crna Gora - Topliški put 1, Budva

Vemax011 Pharma doo predstavništvo Bosna i Hercegovina - Vlakovo 252, Sarajevo

+381 (0)69 801 47 87

office@vemaxpharma.rs

Vemax Pharma - vaš regionalni partner na putu do zdravlja!