Cerebronal

Sastav:

Rozi blister

Cerebronal se preporučuje:

Cerebronal deluje sledećim mehanizmima:

• podstiče regeneraciju oštećenog nerva
• podstiče stvaranje funkcionalnih sinapsi i prenos nadražaja (sinaptička transmisija)
• povećava gustinu dendritskih nastavaka i podstiče formiranje novih sinapsi
• poboljšava kognitivne funkcije (mišljenje, pamćenje, pažnja, opažanje…)
• deluje antiinflamatorno, antioksidativno i neuroprotektivno
• poboljšava energetski bilans nervnih ćelija
• smanjuje upotrebu drugih terapijskih opcija
• ima povoljan bezbedonosni profil
• studijama je potvrđena klinička efikasnost

Način upotrebe

Odrasli: 3 kapsule dnevno (uzeti 1 kapsulu u roze pakovanju i 2 kapsule u plavom pakovanju, jednom dnevno, sa malo tečnosti)

Pakovanje

45 kapsula

Nukleotidi

Nukleotidi su monomerne strukturne jedinice sastavljene od šećerne grupe, vezane za jednu ili više fosfatnih grupa, i azotnu bazu, koja može biti citozin, adenin, guanin, timin ili uracil.

Uridin-monofosfat

Uridin monofosfat (UMP) je nukleotid koji je važan za sintezu ribonukleinske kiseline (RNK). UMP se resorbuje preko intestinalnog trakta putem olakšane difuzije i prolazi krvno moždanu barijeru.

Uloge UMP-a u neuronima:

• učestvuje u sintezi RNK
• učestvuje u sintezi fosfatidilholina neophodnih za formiranje bioloških membrana
• prekursor je za sintezu neurotransmitera acetilholina, koji je u deficitu kod demencija
• podstiče neurogenezu, neuronsku diferencijaciju i neuroregeneraciju
• stimuliše proliferaciju, migraciju i aktivnost Švanovih ćelija, kao i sekreciju nervnog faktora rasta (NGF) i potpomaže formiranje mijelinskog omotača, neophodnog za prenos nadražaja
• podstiče stvaranje funkcionalnih sinapsi i prenos nadražaja (sinaptička transmisija)
• utiče na smanjenje koncentracije masnih kiselina koje su prekursori formiranja ožiljka (a koji ometa regeneraciju nerva)
• utiče pozitivno na kognitivne funkcije
  

Holin (vitamin B4)

Holin je hidrofilni esencijalni nutrijent. Proizvodi ga jetra iz aminokiselina koje unosimo putem namirnica životinjskog porekla (goveđe i svinjsko meso, piletina, riba, mlečni proizvodi, jaja).

Holin čuva zdravlje nervnog sistema, poboljšava kognitivne funkcije, a značajan je i za pravilno funkcionisanje jetre i mišića, kao I pretvaranje masti u energiju.

Nedovoljne količine holina uslovljavaju taloženje masti u jetri i posledičnu gojaznost.

Uloge holina u neuronima:

• gradivni je element ćelijskih membrana – fosfatidil holina i neurotransmitera acetilholina
• poboljšava sinaptičku transmisiju – povećava broj i gustinu dopaminskih i acetil-holinskih receptora i fluidnost moždane membrane
• poboljšava kognitivne funkcije (mišljenje, pamćenje, pažnja, opažanje…)

Dokozaheksaenoinska kiselina (DHA)

DHA je omega-3 masna kiselina, koja se može sintetisati iz alfa-linoleinske kiseline ili se dobija direktno iz majčinog mleka, ulja algi ili ribljeg ulja. Osnovni izvori su riba i morski plodovi, zatim živina i jaja, mleko i mlečni proizvodi.

Uloge DHA u neuronima:

• DHA je strukturna komponenta kore velikog mozga kod ljudi, a kod pacijenata sa demencijom se nalazi u deficitu
• DHA pozitivno deluje na očuvanje strukture moždanih ćelija i smanjuje ćelijsku smrt neurona
• moćan je sekundarni glasnik koji aktivira proteine i enzime neophodne za sinapotegenezu
• deluje snažno antiinflamatorno i neuroprotektivno
• poboljšava kognitivne funkcije

Acetil L karnitin (ALC)

Acetil L-karnitin (ALC) je estar L-karnitina, koji nastaje acetilacijom karnitina u mitohondrijama. Ima slične funkcije u organizmu kao karnitin, ali se brže i efikasnije apsorbuje i prenosi krvotokom, jer lakše prolazi kroz ćelijsku membranu.

Uloge ALC u neuronima:

• omogućava transport masnih kiselina dugih lanaca u mitohondrije i proizvodnju energije
• poboljšanje kognitivne funkcije mozga, jer učestvuje u produkciji ključnog moždanog transmitera, acetilholina
• podstiče regeneraciju neurona
• donira acetil grupu za brojne biohemijske reakcije

Astaksantin

Astaksantin pripada grupi karotenoida – crveni pigment koji nastaje sintezom u mikroalgama.
Ljudi i životinje ne mogu sintetisati astaksantin, već ga unose putem hrane (losos, morski rak – kril, prepelice, škampi, jastog).

Dokazano jača antioksidativna sposobnost astaksantina

Prirodni astaksantin je najjači poznati antioksidans.

Uloge astaksanina u neuronima:

• Astaksantin značajno poboljšava kognitivne funkcije
• ima pozitivan uticaj na aterosklerozu
• ostvaruje snažan antiinflamatorni efekat

Folna kiselina (vitamin B9)

Folna kiselina je jedan od najvažnijih vitamina za ljudsko zdravlje.
Derivati folne kiseline, folati, su kofaktori mnogih enzima koji učestvuju u sintezi aminokiselina, nukleotida, DNK i RNK.

Uloge folne kiseline u neuronima:

• učestvuje u biosintezi nukleotida, tako da ima ključnu ulogu u sintezi DNK i RNK
• podstiče neuroregeneraciju
• stimuliše proliferaciju, migraciju i aktivnost Švanovih ćelija, kao i sekreciju nervnog faktora rasta (NGF) i potpomaže formiranje mijelinskog omotača, neophodnog za prenos nadražaja

Vitamin B12 (cijankobalamin)

Vitamin B12 je hidrosolubilni vitamin, poreklom iz namirnica životinjskog porekla – džigerica, bubrezi, mleko, meso, jaja, sirevi, ribe i školjke.

Uloge vitamina B12 u neuronima:

• proizvodnja genetskog materijala RNK i DNK
• esencijalan je za normalnu funkciju nervnih ćelija i mozga:
• ima analgetski efekat
• učestvuje u sintezi mijelinskog omotača aksona
• učestvuje u sintezi neurotransmitera (molekula koji prenose električne signale između neurona i ciljnih ćelija – drugih neurona, mišićnih, žlezdanih ćelija

Deficit vitamina B12 prouzrokuje anemiju, neuropatiju (ukočenost, trnjenje i gubitak senzibiliteta), demenciju.

Vitamin B1 (tiamin)

Vitamin B1 je prisutan u većini biljnih i životinjskih tkiva. Resorbuje se u tankom crevu pasivnom difuzijom i aktivnim transportom, a potom se brzo transformiše u tiamin difosfat (TDP) koji je fiziološki aktivan oblik vitamina B1.
TDP služi kao osnovni kofaktor u procesima oksidacije (ćelijskog disanja), u proizvodnji adenozin trifosfata (ATP), u sintezi glutamata i Y-aminoadipinske kiseline i dobra je podrška u stvaranju mijelinskog omotača.

Uloge vitamina B1 u neuronima:

• suprimira nociceptivni i neuropatski bol
• poboljšava energetske procese u nervnom tkivu (sinteza ATP), smanjuje oksidativni stres
• učestvuje u aksonalnom transportu i sinaptičkoj transmisiji

Deficit vitamina B1 dovodi do neuropatije poznate kao Beri-beri, a koja se najčešće manifestije bolom u ekstremitetima i promenom boje kože.
Umor, razdražljivost i mišićni grčevi mogu da se pojave u roku od nekoliko dana ili nedelja kao rezultat nedostatka ovog vitamina u ishrani.

Vitamin B2 (riboflavin)

Vitamin B2 je hidrosolubilan vitamin, prisutan u malim količinama u skoro svim namirnicama biljnog i životinjskog porekla, tako da se uravnoteženom ishranom najčešće unose dovoljne količine ovog važnog vitamina. Značajan je za metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina. Značajan je i za pravilno formiranje eritrocita. Učestvuje u proizvodnji antitela, a značajan je i za procese rasta i ćelijskog disanja.

Dugotrajni nedostatak riboflavina u organizmu naziva se ariboflavinoza i javlja se kod ljudi sa nepravilnom ishranom. Glavne manifestacije su: otok, crvenilo i pucanje kože na rubovima usana, zatim otok i pukotine na jeziku, crvenilo i otok na očnim kapcima i konjuktivama. Hipovitaminoza negativno utiče i na rast i reprodukciju, varenje, stvaranje antitela i generalno odbrambenu sposobnost organizma.

Vitamin B3 (niacin)

Vitamin B3 se resorbuje u crevima prostom difuzijom. Niacin i njegov derivat nikotinamid (uključeni u sastav NAD i NADP) su važni za metabolizam ugljenih hidrata, masti, proteina kao i za prenos intraćelijskih signala i reparacije DNK u ćelijama.

Uloge vitamina B3 u neuronima:

• omogućava normalno fukcionisanje nervnog sistema i održavanje normalnog metabolizma povezanog sa dopremanjem potrebne energije u nervno tkivo

Nedostatak niacina u ishrani može izazvati mučninu, kožne i labijalne lezije, anemiju, glavobolju i umor.
Deficit vitamina B3 dovodi do oboljenja poznatog kao Pelagra, a koje se manifestuje klasičnim kliničkim trijasom: demencija, dermatitis i dijareja.

Vitamin B5 (pantotenska kiselina)

Vitamin B5 je hidrosolubilni vitamin, široko rasprostranjen u hrani biljnog i životinjskog porekla. Pored toga, stvara ga i crevna flora čoveka.
Sastavni je deo koenzima A, koji je neophodan za metabolički proces acetilacije ugljenih hidrata, masti i proteina. Značajan je za proces beta-oksidacije i sinteze masnih kiselina i metabolizam šećera. Vitamin B5, antistresni vitamin, je od velikog značaja za razvoj centralnog nervnog sistema.

Nedostatak dovodi do neuromišićnih poremećaja, koji se manifestuju umorom, depresijom, gubitkom apetita, grčevima, lošim varenjem i nesanicom.

Vitamin B6 (piridoksin)

Vitamin B6 je esencijalan vitamin, koji se organizam ne može sintetisati, već se unosi putem hrana i dodataka ishrani.
Nakon apsorpcije vitamin B6 se transformiše u piridoksal pirofosfat koji je važan kofaktor u višestrukim metaboličkim reakcijama aminokiselina, glukoze i lipida.

Uloge vitamina B6 u neuronima:

• pojačava aktivnost analgetskih neuromedijatora (noradrenalin, serotonin)
• poboljšava sintezu proteina koji su strukturni elementi nervnih vlakana, sintezu masti i energetski metabolizam
• učestvuje u sintezi ključnih neurotransmitera

Kod odraslih osoba neuropatija nastala usled nedostatka vitamina B6 počinje sa trnjenjem, parestezijama ili žarećim bolovima u stopalima, a posle ascedentnom propagacijom zahvata noge i ruke.