Cerebronal

Za stanja praćena kognitivnim deficitom

Cerebronal

Cerebronal je patentirana kompleksna formulacija čija je primena indikovana u stanjima praćenim kognitivnim deficitom.
Uridin-monofosfat (UMP), holin i dokozaheksaenoinska kiselina (DHA), sadržani u Cerebronalu, jesu ključni elementi za stvaranje funkcionalnih sinapsi, što je potvrđeno kliničkim studijama.

Sastav:

Plavi blister

Aktivni sastojci
2 kapsule (dnevna doza)
Holin-bitartarat
392 mg
Holin
161,24 mg
Acetil-L-karnitin-hidrohlorid
210 mg
Nukleotidi
200 mg
Uridin-5’monofosfat
200 mg
Citidin monofosfat
200 mg
Nukleotidi
30 mg
Guanin monofosfat
30 mg
Adenin monofosfat
30 mg
Uridin monofosfat
30 mg
Citizin monofosfat
30 mg
Nukleozidi
30 mg
Ostali nukleotidi
30 mg

Rozi blister

Aktivni sastojci
1 kapsula (dnevna doza)
DHA
500 mg
250,0 mg
Astaksantin
3 mg
Pantotenska kiselina
5 mg
Niacin
5 mg
Tiamin (vitamin B1)
2 mg
Vitamin B6
2 mg
Riboflavin (vitamin B2)
2 mg
Folna kiselina
400 μg
Vitamin B12
10 μg
Vitamin D
10 μg

Cerebronal se preporučuje:

  • osobama sa narušenim mentalnim funkcionisanjem, u rasponu od blagog kognitivnog pada (narušeno mišljenje, pamćenje, opažanje, učenje, pažnja, percepcija okoline, logičko zaključivanje) do demencije

Cerebronal deluje sledećim mehanizmima:

  • podstiče regeneraciju oštećenog nerva
  • podstiče stvaranje funkcionalnih sinapsi i prenos nadražaja (sinaptička transmisija)
  • povećava gustinu dendritskih nastavaka i podstiče formiranje novih sinapsi
  • poboljšava kognitivne funkcije (mišljenje, pamćenje, pažnja, opažanje…)
  • deluje antiinflamatorno, antioksidativno i neuroprotektivno
  • poboljšava energetski bilans nervnih ćelija
  • smanjuje upotrebu drugih terapijskih opcija
  • ima povoljan bezbedonosni profil
  • studijama je potvrđena klinička efikasnost

Način upotrebe

Odrasli: 3 kapsule dnevno (uzeti 1 kapsulu u roze pakovanju i 2 kapsule u plavom pakovanju, jednom dnevno, sa malo tečnosti)

Pakovanje

45 kapsula

Nukleotidi

Nukleotidi su monomerne strukturne jedinice sastavljene od šećerne grupe, vezane za jednu ili više fosfatnih grupa, i azotnu bazu, koja može biti citozin, adenin, guanin, timin ili uracil.

Uridin-monofosfat

Uridin monofosfat (UMP) je nukleotid koji je važan za sintezu ribonukleinske kiseline (RNK). UMP se resorbuje preko intestinalnog trakta putem olakšane difuzije i prolazi krvno moždanu barijeru.

Uloge UMP-a u neuronima:

  • učestvuje u sintezi RNK
  • učestvuje u sintezi fosfatidilholina neophodnih za formiranje bioloških membrana
  • prekursor je za sintezu neurotransmitera acetilholina, koji je u deficitu kod demencija
  • podstiče neurogenezu, neuronsku diferencijaciju i neuroregeneraciju
  • stimuliše proliferaciju, migraciju i aktivnost Švanovih ćelija, kao i sekreciju nervnog faktora rasta (NGF) i potpomaže formiranje mijelinskog omotača, neophodnog za prenos nadražaja
  • podstiče stvaranje funkcionalnih sinapsi i prenos nadražaja (sinaptička transmisija)
  • utiče na smanjenje koncentracije masnih kiselina koje su prekursori formiranja ožiljka (a koji ometa regeneraciju nerva)
  • utiče pozitivno na kognitivne funkcije

Holin (vitamin B4)

Holin je hidrofilni esencijalni nutrijent. Proizvodi ga jetra iz aminokiselina koje unosimo putem namirnica životinjskog porekla (goveđe i svinjsko meso, piletina, riba, mlečni proizvodi, jaja).

Holin čuva zdravlje nervnog sistema, poboljšava kognitivne funkcije, a značajan je i za pravilno funkcionisanje jetre i mišića, kao I pretvaranje masti u energiju.

Nedovoljne količine holina uslovljavaju taloženje masti u jetri i posledičnu gojaznost.

Uloge holina u neuronima:

  • gradivni je element ćelijskih membrana – fosfatidil holina i neurotransmitera acetilholina
  • poboljšava sinaptičku transmisiju – povećava broj i gustinu dopaminskih i acetil-holinskih receptora i fluidnost moždane membrane
  • poboljšava kognitivne funkcije (mišljenje, pamćenje, pažnja, opažanje…)

Dokozaheksaenoinska kiselina (DHA)

DHA je omega-3 masna kiselina, koja se može sintetisati iz alfa-linoleinske kiseline ili se dobija direktno iz majčinog mleka, ulja algi ili ribljeg ulja. Osnovni izvori su riba i morski plodovi, zatim živina i jaja, mleko i mlečni proizvodi.

Uloge DHA u neuronima:

  • DHA je strukturna komponenta kore velikog mozga kod ljudi, a kod pacijenata sa demencijom se nalazi u deficitu
  • DHA pozitivno deluje na očuvanje strukture moždanih ćelija i smanjuje ćelijsku smrt neurona
  • moćan je sekundarni glasnik koji aktivira proteine i enzime neophodne za sinapotegenezu
  • deluje snažno antiinflamatorno i neuroprotektivno
  • poboljšava kognitivne funkcije

Acetil L karnitin (ALC)

Acetil L-karnitin (ALC) je estar L-karnitina, koji nastaje acetilacijom karnitina u mitohondrijama. Ima slične funkcije u organizmu kao karnitin, ali se brže i efikasnije apsorbuje i prenosi krvotokom, jer lakše prolazi kroz ćelijsku membranu.

Uloge ALC u neuronima:

  • omogućava transport masnih kiselina dugih lanaca u mitohondrije i proizvodnju energije
  • poboljšanje kognitivne funkcije mozga, jer učestvuje u produkciji ključnog moždanog transmitera, acetilholina
  • podstiče regeneraciju neurona
  • donira acetil grupu za brojne biohemijske reakcije

Astaksantin

Astaksantin pripada grupi karotenoida – crveni pigment koji nastaje sintezom u mikroalgama.
Ljudi i životinje ne mogu sintetisati astaksantin, već ga unose putem hrane (losos, morski rak – kril, prepelice, škampi, jastog).

Dokazano jača antioksidativna sposobnost astaksantina

Studijama je dokazana jača antioksidativna sposobnost astaksantina u odnosu na poznate antioksidanse:

Studija iz 2007. godine koja je analizirala poznate antioksidanse i njihovu antioksidantnu sposobnost je pokazala da je astaksantin 6000 puta jači od vitamina C, 800 puta jači od koenzima Q10, 550 puta jači od katehina iz zelenog čaja i 75 puta jači od alfa-lipoinske kiseline.

Prirodni astaksantin je najjači poznati antioksidans.

Uloge astaksanina u neuronima:

  • Astaksantin značajno poboljšava kognitivne funkcije
  • ima pozitivan uticaj na aterosklerozu
  • ostvaruje snažan antiinflamatorni efekat

Folna kiselina (vitamin B9)

Folna kiselina je jedan od najvažnijih vitamina za ljudsko zdravlje.
Derivati folne kiseline, folati, su kofaktori mnogih enzima koji učestvuju u sintezi aminokiselina, nukleotida, DNK i RNK.

Uloge folne kiseline u neuronima:

  • učestvuje u biosintezi nukleotida, tako da ima ključnu ulogu u sintezi DNK i RNK
  • podstiče neuroregeneraciju
  • stimuliše proliferaciju, migraciju i aktivnost Švanovih ćelija, kao i sekreciju nervnog faktora rasta (NGF) i potpomaže formiranje mijelinskog omotača, neophodnog za prenos nadražaja

Vitamin B12 (cijankobalamin)

Vitamin B12 je hidrosolubilni vitamin, poreklom iz namirnica životinjskog porekla – džigerica, bubrezi, mleko, meso, jaja, sirevi, ribe i školjke.

Uloge vitamina B12 u neuronima:

  • proizvodnja genetskog materijala RNK i DNK
  • esencijalan je za normalnu funkciju nervnih ćelija i mozga:
  • ima analgetski efekat
  • učestvuje u sintezi mijelinskog omotača aksona
  • učestvuje u sintezi neurotransmitera (molekula koji prenose električne signale između neurona i ciljnih ćelija – drugih neurona, mišićnih, žlezdanih ćelija

Deficit vitamina B12 prouzrokuje anemiju, neuropatiju (ukočenost, trnjenje i gubitak senzibiliteta), demenciju.

Vitamin B1 (tiamin)

Vitamin B1 je prisutan u većini biljnih i životinjskih tkiva. Resorbuje se u tankom crevu pasivnom difuzijom i aktivnim transportom, a potom se brzo transformiše u tiamin difosfat (TDP) koji je fiziološki aktivan oblik vitamina B1.
TDP služi kao osnovni kofaktor u procesima oksidacije (ćelijskog disanja), u proizvodnji adenozin trifosfata (ATP), u sintezi glutamata i Y-aminoadipinske kiseline i dobra je podrška u stvaranju mijelinskog omotača.

Uloge vitamina B1 u neuronima:

  • suprimira nociceptivni i neuropatski bol
  • poboljšava energetske procese u nervnom tkivu (sinteza ATP), smanjuje oksidativni stres
  • učestvuje u aksonalnom transportu i sinaptičkoj transmisiji

Deficit vitamina B1 dovodi do neuropatije poznate kao Beri-beri, a koja se najčešće manifestije bolom u ekstremitetima i promenom boje kože.
Umor, razdražljivost i mišićni grčevi mogu da se pojave u roku od nekoliko dana ili nedelja kao rezultat nedostatka ovog vitamina u ishrani.

Vitamin B2 (riboflavin)

Vitamin B2 je hidrosolubilan vitamin, prisutan u malim količinama u skoro svim namirnicama biljnog i životinjskog porekla, tako da se uravnoteženom ishranom najčešće unose dovoljne količine ovog važnog vitamina. Značajan je za metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina. Značajan je i za pravilno formiranje eritrocita. Učestvuje u proizvodnji antitela, a značajan je i za procese rasta i ćelijskog disanja.

Dugotrajni nedostatak riboflavina u organizmu naziva se ariboflavinoza i javlja se kod ljudi sa nepravilnom ishranom. Glavne manifestacije su: otok, crvenilo i pucanje kože na rubovima usana, zatim otok i pukotine na jeziku, crvenilo i otok na očnim kapcima i konjuktivama. Hipovitaminoza negativno utiče i na rast i reprodukciju, varenje, stvaranje antitela i generalno odbrambenu sposobnost organizma.

Vitamin B3 (niacin)

Vitamin B3 se resorbuje u crevima prostom difuzijom. Niacin i njegov derivat nikotinamid (uključeni u sastav NAD i NADP) su važni za metabolizam ugljenih hidrata, masti, proteina kao i za prenos intraćelijskih signala i reparacije DNK u ćelijama.

Uloge vitamina B3 u neuronima:

  • omogućava normalno fukcionisanje nervnog sistema i održavanje normalnog metabolizma povezanog sa dopremanjem potrebne energije u nervno tkivo

Nedostatak niacina u ishrani može izazvati mučninu, kožne i labijalne lezije, anemiju, glavobolju i umor.
Deficit vitamina B3 dovodi do oboljenja poznatog kao Pelagra, a koje se manifestuje klasičnim kliničkim trijasom: demencija, dermatitis i dijareja.

Vitamin B5 (pantotenska kiselina)

Vitamin B5 je hidrosolubilni vitamin, široko rasprostranjen u hrani biljnog i životinjskog porekla. Pored toga, stvara ga i crevna flora čoveka.
Sastavni je deo koenzima A, koji je neophodan za metabolički proces acetilacije ugljenih hidrata, masti i proteina. Značajan je za proces beta-oksidacije i sinteze masnih kiselina i metabolizam šećera. Vitamin B5, antistresni vitamin, je od velikog značaja za razvoj centralnog nervnog sistema.

Nedostatak dovodi do neuromišićnih poremećaja, koji se manifestuju umorom, depresijom, gubitkom apetita, grčevima, lošim varenjem i nesanicom.

Vitamin B6 (piridoksin)

Vitamin B6 je esencijalan vitamin, koji se organizam ne može sintetisati, već se unosi putem hrana i dodataka ishrani.
Nakon apsorpcije vitamin B6 se transformiše u piridoksal pirofosfat koji je važan kofaktor u višestrukim metaboličkim reakcijama aminokiselina, glukoze i lipida.

Uloge vitamina B6 u neuronima:

  • pojačava aktivnost analgetskih neuromedijatora (noradrenalin, serotonin)
  • poboljšava sintezu proteina koji su strukturni elementi nervnih vlakana, sintezu masti i energetski metabolizam
  • učestvuje u sintezi ključnih neurotransmitera

Kod odraslih osoba neuropatija nastala usled nedostatka vitamina B6 počinje sa trnjenjem, parestezijama ili žarećim bolovima u stopalima, a posle ascedentnom propagacijom zahvata noge i ruke.

Pišite nam

5 + 14 =

Mosorska 9, 11000 Beograd, Srbija

Vemax011 Pharma doo predstavništvo Severna Makedonija - Dane Krapčev 13, Skoplje

Vemax011 Pharma doo predstavništvo Crna Gora - Topliški put 1, Budva

Vemax011 Pharma doo predstavništvo Bosna i Hercegovina - Vlakovo 252, Sarajevo

+381 (0)69 801 47 87

office@vemaxpharma.rs

Vemax Pharma - vaš regionalni partner na putu do zdravlja!