Značaj suplementacije selenom

Selen kao hemijski element izdvojen i imenovan početkom 19. veka, ali tek u poslednjih četiri-pet decenija prepoznata je njegova biološka uloga u našem organizmu.

I odmah da naglasimo on spada u ono što zovemo esencijalni nutrijenti – bez njih se ne može, a naš organizam ih ne stvara, već moraju biti uneti spolja, bilo hranom bilo suplementima.

U mnogim delovima sveta on je široko rasprostranjen u prirodi, pre svega u tlu Severne Amerike, Australije, Irske dok je većina evropskog tla siromašna pa mnogi pribegavaju obogaćivanju.

Gde smo mi tu? Među najsiromašnijima u Evropi, slično kao za jod. Deficit joda smo rešili obaveznim jodiranjem kuhinjske soli, a selen još nismo. Veliki multidisciplinarni projekat SANU i Medicinskog fakulteta trajao je više godina na temu selena u tlu, vodi, hrani i serumu. Istraživanja urađena u nekoliko gradova naše zemlje, uključujući Beograd, pokazala su da je kod preko 60% odraslih osoba nivo u serumu ispod donje sigurnosne granice od 50μg/L, kao posledica veoma niskog unosa, koji je u proseku oko 27 μg dnevno.

To je ispod polovine inače preporučenog dnevnog unosa od 55-70 μg/dan. Ovakav podatak proizašao je iz činjenice da je naše područje izuzetno siromašno selenom – to znači zemljište, voda i naravno hrana koja se tu uzgaja. Na osnovu toga predloženo je i da se vrši fortifikacija žitarica, ali je to na tome i ostalo.

*U prilogu su reference za sve koji se interesuju da ovu temu prouče detaljno

Bolesti koje su direktna posledica deficita selena u ishrani su:

• Kešan-kardiomiopatija /Keshan/ i
• Kašin-Bek /Kashin-Beck/ osteoarthritis

Raširene su u određenim, selenom siromašnim područjima Kine, Severne Koreje i Sibira.

Ostale manifestacije deficita ispoljavaju se diskretnim znacima, a posebno su izražene u pojedinim stresnim situacijama i pri povećanim zahtevima kao pri reprodukciji na primer, ili kod pojedinih infekcija. Ono što takođe sada pouzdano znamo je da će se negativne posledice ispoljiti ranije i značajnije u prisustvu drugih deficita, posebno joda i vitamina E.

Štitna žlezda je jedan od organa sa najvećom koncentracijom selena pa će se nedostatak prvo tu i ispoljiti. Ovo posebno kada postoji i deficit joda, a poznato je svima kakva je njegova uloga u funkciji hormona štitnjače.

Zbog toga je nizak unosa selena praćen povećanjem incidencije tiroidnih bolesti kao što su:

• hipotiroidizam
• subklinički hipotiroidizam
• autoimuni tiroiditis (Hašimoto) i
• uvećanje tiroidne žlezde (struma)

Takođe je utvrđen značajno povećan rizik nastanka kretenizma kod dece.

Pored ovoga, epidemiološki podaci govore o povećanom riziku za nastanak različitih infekcija i pojedinih karcinoma.

Jedan od novijih nalaza je i konverzija nepatogenog soja coxsacki B3 virusa u patogeni – izazivač miokarditisa. U jednoj rečenici, deficit selena u većem delu sveta nije takav da će dati klinički jasno ispoljena oboljenja, ali smanjenje funkcije selenoproteina predisponira za mnoga oboljenja udružena sa povećanim stresom – infektivnim, nutritivnim, hemijskim, fizičkim.

Tako su pod povećanim rizikom i pacijenti kojima je odstranjen veliki deo tankog creva kao i pacijenti sa Kronovom bolešću, ali i vegani i vegetarijanci.

Selen je deponovan u našem organizmu u dva rezervoara – jedan je u obliku selenometionina – direktno zavisan od ishrane, a drugi je u obliku jetrine glatation peroksidaze (GSHPx-1).

Osnovno pravilo optimalne ishrane je da treba da obezbedi dovoljan unos svih hranljivih materija, posebno esencijalnih. Kada toga nema dovoljno u hrani, onda se preporučuje fortifikacija – obogaćivanje namirnica, a kada to izostane kao u slučaju selena – jedino rešenje je suplementacija preparatima definisanog oblika i doze.

Uobičajena preporuka za suplemente je 200 mcg dnevno, pri čemu većina stručnjaka, na osnovu rezulatata brojnih studija, smatra da to treba da bude u obliku L-selenmetionina.

Očekivani efekti suplementacije dozom L-selenmetionina od 200 mcg dnevno su:

• smanjen nivo tiroidnih autoantitela kod Hašimoto tiroiditisa, inače veoma raširenog u ženskoj populaciji
• kod očnih manifestacija po tipu Gravesove bolesti, suplementacija selenom dovodi do manjeg broja komplikacija i odlaganja Gravesove orbitopatije.
• pored toga, poboljšava se efikasnost antitiroidnih lekova

Na osnovu svega toga, često na prepartima i stoji preporuka vezana za oboljenja štitne žlezde, ali ne treba zaboraviti druge ne manje važne efekte kao što su: poboljšana reproduktivna funkcija (posebno muške populacije), smanjenje rizika od nastanka karcinoma prostate, poboljšani ishodi kod AIDS-a, a pre svega na našem podneblju i najvažnije – generalna suplementacija odrasle populacije zbog evidentnih nutrivnih deficita!

Reference:

Backović D, Marinković J, Jorga J, Pavlica M., Maksimović Z, Nikolić M, Environmental factors, health related habits and serum selenium levels in cancer patients and healthy controls. Biol Trace El Res, 1999, 67(1):55-62
Jagoda Jorga i D. Backović, Selen i maligna oboljenja. Interprint, Beograd 2000.